[Православная беседа] [Ответы и комментарии] [Написать ответ]
Отправлено noname 14:06:01 17/01/2000:
Другог дана Божића средства информисања су пренела кратку агенцијску вест “Албански терористи су јутрос око 8.30 часова ујутро, на први дан Божића, у Призрену убили две Српкиње, када су кренуле ка цркви у центру града на Божићну Литургију. Идентитет убијених Српкиња још није утрвђен, али се зна да су избеглице из Крајине.” Вест на какве смо изгледа сви већ навикли и које поједини, обузети личним бригама, брзо забораве. Да ли смемо заборавити овде две мученице — без обзира што им ни имена не знамо? Смемо ли заборавити Саву Младеновића, шестомесечно детенце које су 21. септембра 1999. године, исто тако у Призрену, звери у људском облику живо спалили? Ови невини мученици су за Спаситеља и Његову Цркву вечно живи и у Царству Небеском венцем славе увенчани! На то нас подсећа и пример Свете мученице Анисије, коју Црква данас прославља. Ова света девојка је, 298. године у Солуну, исто као и Српкиње пострадале у Призрену, ујутро кренула у цркву на свету Литургију. Римски војник је пресрете и упита за име, на шта се она прекрсти и одговори: “Слушкиња сам Христова и идем у цркву”. На то је војник удари мачем испод ребара, прободе, а она испусти своју невину душу. Над њеним гробом би подигнута црква.
Ответы и комментарии: